Bolno rame
Periartritis ramenog zgloba je najučestalije stanje praćeno bolom u predelu ramena. Radi se o malim povredama u vidu iritacije i oštećenja tetiva i njihovih pripoja za kost, koje se javljaju obično kada se zglob ramena preoptereti. To se dešava usled čestog ponavljanja nekih pokreta (kod sportista ili kod nekih profesija npr. kod molera) ili nakon jednog jakog trzajnog pokreta. Može da se desi i kad se forsirano uz terapeuta vežba rameni zglob.
U najvećem broju slučajeva tegobe kreću naglo, iznenada, sa izuzetno jakim bolom u predelu ramena, bol je tako jak da budi pacijenta noću iz sna, i pojačava se pri pokretima tako da često pacijent "čuva" ruku savijenu u laktu i pripijenu uz grudni koš da bi se zaštitio od bola. Jako je ograničena pokretljivost u ramenom zglobu tako da otežano obavlja osnovne radnje tipa umivanja, oblačenja ili češljanja.
Kada se javi ovakav bol u ramenu najvažnije je da se pacijent što pre obrati lekaru i da ne čeka da se bol spontano povuče. Ukoliko se bol ne sanira odmah najčešće prelazi u hronično stanje i vrlo je velika mogućnost da se ograničenost pokreta poveća i najzad da dođe do potpuno ukočenog ramena t.j. stanja koje je u literaturi poznato kao zaleđeno rame. U toj fazi terapija je izuzetno naporna i dugotrajna i daje vrlo male rezultate.
Takođe je na početku bola (u prva 3 dana) NEOPHODNO DA SE PACIJENT ODMAH OBRATI FIZIJATRU. UKOLIKO SE ODMAH KRENE SA ADEKVATNOM FIZIKALNOM TERAPIJOM BOL PRESTAJE RELATIVNO BRZO, za 3 -7 dana. Ukoliko se pacijent leči samo lekovima gubi se dragoceno vreme i velike su šanse da dođe do pogoršanja stanja i najzad do zaleđenog ramena i samim tim do produženog lečenja koje može da traje par meseci pa i preko godinu dana.
U lečenju se primenjuje niz fizikalnih procedura koje imaju za cilj smanjenje bola i povećanje pokretljivosti, kao ubrzavanje lečenja oštećenih mišića i tetiva putem povećane cirkulacije krvi i samim tim bolje ishrane tkiva. Osnovni cilj terapije je sprečavanje smanjene pokretljivosti u ramenu. U terapiji veliku ulogu igra terapija ledom, dobro pozicioniranje ramena i vežbe od prvog dana. Izbor fizikalnih procedura i vežbi zavisi od faze lečenja i isključivo fizijatar može da proceni šta je indikovano u datom trenutku kod određenog pacijenta.
Ređe bol počinje postepeno, kao blag pa se pojačava. I tada je neophodno sprovesti adekvatnu fizikalnu terapiju uz pravilno propisane vežbe.
Kod nekih pacijenata koji nisu pravovremeno lečeni adekvatnim fizikalnim procedurama dolazi na mestu oštećenja do taloženja kalcijuma i formiranja kalcifikata koji se takođe uz adekvatnu fizikalnu terapiju može da se sanira.
Ukoliko pacijent boluje duže vreme, nije lečen ili je lečen neadekvatno (bez pravovremeno i pravilno izabrane i dozirane fizikalne terapije) kad se krene sa adekvatnom terapijom ona mora da traje duže i zahteva se naporno vežbanje uz terapeuta koje često može da bude i jako bolno.
Drugi uzroci bola su znatno ređi. Povremeno se među pacijentima pominje okoštavanje u ramenom zglobu. Artroza je izuzetno retka na ovom zglobu i praktično su pacijenti sa okoštavanjem na nivou ovog zgloba retkost. Takođe je operativna terapija bola u ramenu izuzetno retko indikovana.
U lečenju bolnog ramena značajnu ulogu ima i akupunktura jer deluje tako što smanjuje bol, opušta mišiće, popravlja cirkulaciju. Pored ovih efekata ima i sedativni efekat što je od značaja s obzirom da je veliki broj pacijenata jako uplašen i neispavan zbog bola. Takođe je njena primena zbog antidepresivnog efekta od velike koristi kod pacijenata kod kojih je indikovana dugotrajna terapija i koji se osećaju bezvoljno i gube nadu da će doći do izlečenja.